U Beogradu je održana Nacionalna konferencija „Unapređenje mehanizama finansiranja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za podršku razvoju usluga socijalne zaštite u jedinicama lokalne samouprave.” Konferenciji su prisustvovali predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu zaštitu, Republičkog i Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu, jedinica lokalnih samouprava, centara za socijalni rad, pružalaca usluga u zajednici, kao i pet rezidencijalnih ustanova u procesu transformacije. Poseban akcenat stavljen je na mehanizam namenskih transfera i njegovo unapređenje.
Slađana Marković Stojanović, v.d. pomoćnika ministra za socijalnu zaštitu, istakla je da su pružaoci usluga na lokalnom nivou ctyb sistema socijalne zaštite.
- Socijalna zaštita nije samo isplata novčanih davanja, već mnogo više od toga. Namenski transfer koje je Ministarstvo pružalo od 2016. do 2024. godine iznosio je blizu 45 miliona evra, i to je novac koji su koristile lokalne samouprave za unapređenje i sprovođenje usluga na lokalnom nivou. Zajednički cilj je da usluge socijalne zaštite na lokalnom nivou budu podjednako razvijene. – istakla je Slađana Marković Stojanović.
Gordana Milovanović, vođa tima koji realizuje projekat „Unapređenje sistema socijalne zaštite i priprema za ESF“ – vrednog 2,3 miliona evra, koji finansira EU (IPA 2020) a kofinansira Vlada Republike Srbije, naglasila je da će sve aktivnosti biti sprovedene u skladu sa standardima i primerima dobre prakse iz zemalja članica EU.
- Opšti cilj projekta je modernizacija i unapređenje sistema socijalne zaštite kroz obezbeđivanje efikasnosti politika socijalnog uključivanja, uspostavljanja regulatornih mehanizama, deinstitucionalizaciju i razvoj usluga u zajednici. Projekat tehničke podrške Ministarstvu je kompleksan, započet je u maju 2023. i trajaće do maja 2026. godine.
Prisutnima se obratio i Vladimir Zafirović, šef Službe za pripremu i sprovođenje projekata pri Stalnoj konferenciji gradova i opština predstavio je projekat „Podrška održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici i politikama uključivanja na lokalnom nivou“, koji je komplementaran projektu Tehničke podrške.
O važnosti praćenja i izveštavanja o uslugama socijalne zaštite govorila je Jelena Pešić Zarić, samostalna savetnica za istraživačke poslove u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu.
- Osnovni cilj praćenja i izveštavanja je obezbeđivanje podataka o uslugama na lokalnom nivou, koji pružaju empirijske dokaze o načinima funkcionisanja na usluga socijalne zaštite i na osnovu kojih je moguće unapređenje politika i praksi pružaoca usluga. Kvalitet usluga se konstantno popravlja i pomno se prati proces licenciranja. Broj licenciranih pružaoca usluga od 2013. do 2023. godine raste, a raste i broj korisnika. Najveći broj usluga dostupan je starijem stanovništvu (oko 56%), a broj korisnika se od 2016. povećao za čak 127 odsto! Najdostupnije usluge su pomoć u kući i lični pratilac deteta – kazala je Pešić Zarić.
Zoran Vesić, ekspert za finansijske aspekte procesa deinstitucionalizacije i razvoja usluga u zajednici, predstavio je modele za unapređenje finansijskih mehanizama Ministarstva u procesu podrške razvoju usluga socijalne zaštite. On je dao pregled korišćenja namenskih transfera, od uspostavljanja ovog mehanizma 2016. godine do danas. U svom izlaganju, predstavio je zastupljenost i rasprostranjenost usluga, od kojih prednjače usluga pomoć u kući (75%) i lični pratilac deteta (56%), kako je istakao.
- Zanimljivo je da u periodu između 2019. i 2021. godine nije došlo do povećanja broja usluga koje se finansiraju iz namenskih transfera, čak je njihov broj i smanjen. To jasno ukazuje da se namenski transferi pre svega koriste za finansiranje postojećih usluga, a ne za uvođenje novih.
Vesić je identifikovao glavne prepreke u sprovođenju namenskih transfera, na osnovu opsežne analize. U toku je izrada predloga nove Uredbe o namenskim transferima, koja će, između ostalog, sadržati i predlog da se rang razvijenosti opština, na osnovu koga su se do sada dodeljivala finansijska sredstva, ukine kao kriterijum, imajući u vidu da se koriste podaci iz 2014. godine, koji nisu više pokazatelj realnog stanja.
Opšti cilj Projekta je unapređenje efikasnosti politika socijalne inkluzije, kako bi se podstakle jednake mogućnosti i aktivno učešće osoba iz najugroženijih i marginalizovanih grupa. Specifični cilj je modernizacija sistema socijalne zaštite kako bi se poboljšala vaninstitucionalna zaštita i blagovremen pristup kvalitetnim i održivim uslugama socijalne zaštite koje se pružaju u zajednici. Nosilac projekta je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dok je Telo za ugovaranje Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije, Ministarstva finansija, a sprovodi ga konzorcijum NIRAS i EY. Projekat teži unapređenju institucionalnih procesa socijalne zaštite kroz aktivnu podršku primene dobrih praksi iz zemalja EU, a u skladu sa Stubom socijalnih prava Evropske unije.